kritike
Od kritika izdvojio bih kritike Obrada Jovanovića i Zorana Jančića.
KRITIKA OBRADA JOVANOVICA
Krajem prošlog veka u umetničkim i kritičkim krugovima slika kao izraz i
kao odraz ne da je osudjivana na smrt ,nego joj je bilo i presudjeno i
ona je bila skoro zakopana. Čak su i neki slikari bili zanemarili ili
zaboravili da slikaju.Medjutim iskonska potreba za izražavanjem,a samim
tim i za uživanjem je potvrda same egzistencije potpunog čoveka .
Potpun čovek znači postoji, doživljava i izražava jer je i sam nastao iz
doživljaja , sam je iz izraza.
Ova izložba Mirka Sekulića je divan primer čovekove potrebe za izražavanjem i uživanjem u samom činu slikanja i zasluge da ima izložbu .
Njegove slike nisu ni mudre ni
premudre, nisu zgroženost i očajanje ništavila ,one su iskren ljudski
doživljaj i pokušaj sugestije ličnog ka planu opšteg. U tom pojmu opšteg
podrazumevam i sebe koji ovo pišem i vas koji ovo gledate . Mi svi, nas
troje:On koji slika sliku ,koja nastaje i mi koji je gledamo činimo
jednu humanističku svest ,odnosno potrebu za stvaranjem lepog, uživanje
u lepom ili posedovanjem lepog.
U tom fenomenu stvaranja lepog krije se identitet umetnika,a u lepom
odnosno zanatskoj veštini sama umetnost.
Mirkovo slikarstvo nije pretenciozno prema zaumnim sklopovima poetikama
mašte nadrealizma ili enformela.On uživa u običnom prizoru čiste
prirode,njene transformacije prirodnog ambijentalnog stanja od skale
proleća,leta,jeseni,zime. I uživanja u slikarskom odgonetanju suštine
datih godišnjih doba.
U tretiranju boje impresionista, a u gestu, plasmanu poteza suzdržani
ekspresionista sa kultivisanom bojom, njenom zvučnom i hromatskom
vrednošću on rešava motiv.Izvesna pitomost i mekoća perspektive,
ostavlja utisak melanholije i čeznje za nedostižnim što samo pojačava
iluziju prostora i čar prikazanog.
Tako zavičajni pejzaž dobija još jednog pevača koji se pridružuje vetru,
pticama,gromovima i odsjaju večnog neba u brzacima planinskog potoka i
sveopšte prolaznosti.
Kritika Zorana Jančića
Slike su pretežno nastale u pleneru,znači u direktnom,prisnom kontaktu
sa prirodom,a samo nekoliko u improvizovanom kućnom ateljeu. U pastelima
autor poseduje dobar crtež,ali i mekoću poteza,kao i jedan vrlo uspeo
pokušaj za ostvarenjem atmosfere,naročito zimske,u slici “Zima u
Kremnima”.
Kada slika ulja,većinom pejzaže sa Zlatibora,Kremna i okoline
Užica,posebno ga privlači široki plan i plavetne daljine horizonta..Neguje
širi potez četke,ponegde gušce paste i uglavnom zvučnog i ekspresivnog
kolorita. Dobar osećaj za perspektivu i slikanje arhitekture pokazuje na
slikama “Vergovića kuća” i “Užička plaža”.
Sledeći putevi naših slavnih pejzažista,poput Nadežde Petrović,nastale
su slike “Put u selo” i “Predeo iz Šljivovice”.
Karakteristično za slikarstvo Mirka Sekulića je tematski prvenstveno
pejzaž Užičkog kraja,predeli slikani iz široke perspektive,uvek zvučnog
kolorita sa pastoznim premazima boje.
Kritika pisana 1995 godine.
